Клима

Клима на Златибору је алпска и субалпска са карактеристичним обележјима. Лета су пријатно топла са свежим ноћима, а зиме доста дуге, релативно јаке са обиљем падавина. Март је најсувљи у години а најобилније падавине су у мају и октобру. Снег пада од октобра до маја, некад са краћим а некад са дужим прекидима, и задржава се на тлу у просеку 100 дана.

Иако летње температуре знају да пређу 30 степени Целзијуса подношљиве су због присуства ветрова који се над планином укрштају у чувену "ружу ветрова" која са продуктима четинарских иглица благотворно делује на људску организам.

Ветрови који на Златибору долазе са југозапада и северозапада су најбржи, а североисточни најјачи током целе године и у свим годишњим добима снижава температуру ваздуха. Југозападни и јужни ветрови јављају се од јесени до пролећа и са собом доносе топлије ваздушне струје. Златибор нема много ветровитих дана и забележен је просек од 56 дана у години.

Такозвани локални планински ветрови дувају у рано пролеће, касну јесен, а преко лета у јутарним сатима. У неким пределима Златибора јављају се ветрови "ноћници" а њих стварају велике температурне разлике између долина и планинских ветрова.

Оно што је посебно значајно и што Златибор издваја од других планинских центара је изузетно велики број часова са сунчевим сјајем (инсолација), просечно близу 2000 сати годишње. Највећи број сунчаних сати забележен је у јулу (267 сати) и августу (260 сати), а најмањи у децембру (75 сати).